Obraćanje Naima Rašitija poslanicima Evropskog parlamenta o „Posle pristupanja: nepovratnost vladavine prava“

18. mart 2019. – Naim Rašiti se obratio poslanicima Evropskog parlamenta (odbori AFET i LIBE) o „Izvan pristupanja: nepovratnost vladavine prava“ (koncept govora je naknadno uređen).

Deset izazova nepovratnosti vladavine prava na zapadnom Balkanu:

1. Pristupanje i integracija u EU čine ključnu osnovu za reforme na Zapadnom Balkanu
Malo je verovatno da će se reforme na polju vladavine prava dogoditi na zapadnom Balkanu izvan okvira pristupanja i perspektive EU. Lideri Svetske banke su razumeli kako blisko povezati sve domaće i regionalne programe sa integracijom u EU. Građani su došli do istih zaključaka. Makedonija će uskoro testirati ovu hipotezu.

2. Postoji sve veći jaz između EU i zapadnog Balkana u razumevanju i izražavanju značenja reformi. Pre nekoliko godina došlo je do dogovora između EU i Svetske banke o tome šta su reforme. Sada su razlike mnogo veće. EU i zemlje zapadnog Balkana različito tumače reforme, njihovo značenje, procenu, implementaciju i uticaj. Ovo je ozbiljno pitanje; vidimo ove razlike u Srbiji, na Kosovu i u Albaniji.

U nekim slučajevima, sprovođenje reformi samo na papiru pogoršava situaciju. Lideri zapadnog Balkana su naučili kako da obmanjuju EU. Ponekad zvaničnici EU znaju da su zavedeni i da su podložni nekim teškim političkim agendama (u vezi sa stabilnošću, spoljnim faktorima, dijalogom na Kosovu, itd.) koje nastavljaju da menjaju prioritete.

3. To je realnost zapadnog Balkana. I rešavanje političkih i osetljivih konflikata/bilateralni sporovi i programi reformi moraju da napreduju paralelno. Neke zemlje to mogu da urade, neke ne žele da ovo urade, a druge zemlje pak ne mogu da rade obe stvari paralelno. Međutim, tempo napretka na oba plana je bio veoma spor i verovatno će se nastaviti polako i u budućnosti. Uglavnom, ključni lideri zapadnog Balkana nisu uspeli i neće uspeti da održe obećanja i ispune ono što su rekli i EU i svojim vlastitim građanima.

Makedonija je pokazala da može i jedno i drugo. Ovo je najbolji primer koji možete dobiti sa zapadnog Balkana; bolji model ne postoji.

Srbija ne želi da radi i jedno i drugo. Rukovodstvo koristi političku agendu da potkopa reforme i vladavinu prava. Ako EU ne stavi reforme na sam vrh agende EU u odnosu na Srbiju, uskoro će biti prekasno. Održavanje otvorenih poglavlja 23 i 24 tokom pregovora neće funkcionisati. U Srbiji postoji izraz koji ilustruje stvarnost – što više poglavlja Srbija otvara, to zemlja postaje manje demokratska…

Albanija može da sprovede neke od ključnih reformi, ali ne u potpunosti u ovoj fazi, a postoji i protivljenje promenama statusa quo. Postoji jaka opozicija, nešto je unutar vlade, ali najviše iz opozicije i organizovanog kriminala. Međutim, ako vlada ne dobije podršku ovog puta, napredak će se verovatno preokrenuti unazad.

Kosovo je, u vezi sa državnom agendom konsolidacije, zaglavljeno u dijalogu sa Srbijom i u odnosima sa EU. Elite u vladi i opoziciji nisu spremne da transformišu vlast. Od vitalnog je značaja za Kosovo da zaključi mir sa Srbijom i pređe na novo poglavlje izgradnje države. U slučaju da nema dogovora, vladajuće elite će nastaviti da upravljaju i dalje na isti način. U slučaju sveobuhvatnog dogovora sa Srbijom, mogućnost da postane zemlja kandidat donela bi stvarniju promenu na Kosovu. Naša procena je da će biti lakše prodati kompromis nego upravljati statusom quo.

 Kosovo je ispunilo sve uslove za liberalizaciju viznog režima, ali sa pošto EU nije uradila ništa po tom pitanju, primećuje se neko nazadovanje u reformskom programu.

4. Građani još uvek ne vide prednosti reformi.

Samo građani Crne Gore bili su pozitivno pogođeni reformama i pregovorima o pristupnim poglavljima, iako danas vlada nezadovoljstvo vladom.

U Srbiji su se na neki način vratili u mračnu eru devedesetih u pogledu osnovnih prava, vladavine prava i slobode medija. Razlika između tada i sada jeste da nema aktivnih sukoba i ljudi imaju više novca. Plate su bolje i ekonomija se nekako poboljšava.

Srpsko rukovodstvo koje nije uspelo da ispuni obećanja za EU i svoje građane suočava se sa izborom; hoće li predsednik ućutkati nedeljne proteste ili će preokrenuti ogromnu kontrolu koju je uspostavio nad svim aspektima javnog života zemlje?

severnoj Makedoniji se vratila nada. Ipak, vlada treba da pokaže opipljive rezultate i koristi od reformi. Test se približava i vladi će biti potreban konkretan plan za održavanje podrške naroda reformama. Da bi se to postiglo, zemlja mora uskoro da započne pregovore o pristupanju.

Na Kosovu građani sve više imaju interes za rešavanje problema sa Srbijom. Ankete i istraživanja pokazuju da su ljudi pogođeni diskursom i sukobima između političkih aktera. Postoji ogromno nezadovoljstvo upravom i sve je veća razočaranost građana u pogledu institucija. Deceniju nakon nezavisnosti, javne službe su i dalje veoma siromašne, obrazovanje je slabo, a pristup pravdi i dalje je težak.

Nemogućnostda se čuje glas naroda i sve veći jaz između ljudi i institucija/elita u celom regionu, rizikuju potrebnu socijalnu koheziju za implementaciju reformi. Politička i društvena kohezija su od vitalnog značaja za reforme. Postoje tri načina da se opišu agende reformi koje se ne odnose na političku i socijalnu koheziju na Zapadnom Balkanu:

  • Vlada koristi program reformi kao sredstvo za borbu protiv opozicije,
  • Opozicija (bivše vlade) se protivi reformama jer strahuje od gubitka kontrole nad segmentima institucija vladavine prava i neformalnosti koje su uspostavile dok su bile u vladi, iz straha od reperkusija.
  • Reformski procesi koji su postali sporna tačka između vlade i opozicije i suočavaju se sa stvarnom opozicijom sa obe strane.

5. Populizam koji vodi ka etničkom nacionalizmu i konfliktima – Populizam u Evropi znači biti protiv EU i voditi kampanju protiv migracija. Na zapadnom Balkanu populizam znači nastupati nacionalistički, voditi etničku politiku i retoriku sukoba. Ono što je bivši makedonski premijer Nikola Gruevski učinio između 2008. i 2016. godine, Srbija i Kosovo rizikuju da sada ožive u slučaju nepostojanja sporazuma, ili u odsustvu kontinuiranog i konsolidovanog dijaloga, što se čini malo verovatnim. Napetosti vidno rastu sa obe strane granice.

 Neki lideri Svetske banke stekli su dobre prijatelje u EU. Države članice koje su protiv proširenja insistiraju na osnovama, reformama i standardima vladavine prava (VP). Oni koji podrivaju sopstvene standarde prava podržavaju proširenje. Neke elite Svetske banke gledaju prema Mađarskoj, za podršku i saradnju.

6. Oblici zahvata države: vladajuće i korumpirane elite imaju novac za sticanje moći. Dvadeset godina nakon sukoba, vlade i elite su postale bogatije. Državne institucije više nisu siromašne, elite su bogate i vlade imaju mnogo novca za kupovinu i dobijanje javne podrške. Plate javnih službenika, sudija, profesora, nastavnika su postale solidne. Državni službenici postali su lojalni vladinim strukturama i pomažu im da zadrže status quo. Te frakcije neće ugroziti vladu i neće se baviti nikakvom promenom ili reformom, osim ako se veći deo društva tj. srednja klasa ne digne i zatraži reformu.

7. Velika finansijska podrška koju EU daje vladama za sprovođenje i podršku reformama je, međutim, veoma nedovoljna. Novac koji Srbija, Kosovo, Albanija, N. Makedonija dobijaju iz EU je veoma malo u poređenju sa novcem koji vlade imaju u svojim rukama. Novac EU, po njihovom mišljenju, je spor, rigidan i sa odloženom javnom dobrobiti. Sa političkom ekonomijom, elite privlače mnogo više novca koji delom ide vladama, a delom i njihovim džepovima i saradnicima. U praksi ovo dobro funkcioniše.

8. Kako bi se postigla društvena transformacija na Zapadnom Balkanu, kao što to uverava kredibilna perspektiva proširenja EU, pristup bi se trebao promeniti. EU fondovi i programi treba da dođu do društava, studenata, univerziteta, nevladinih organizacija i grupa građana koji su sposobni za promene. Lokalno traženje reformi treba da bude podržano podsticanjem pritiska da raste i dolazi odozdo prema gore. Bez sredstava i podrške, vrednosti EU ne mogu biti ugrađene u ova društva. Sredstva ne bi trebalo da budu namenjena vladama koje ne žele da sprovode reforme. I ne radi se samo o tome koliko je tu novca; tu je i konzistentnost politike i pristupa. 

9. Kosovski EULEX bi trebalo u potpunosti da ode i ostavi prostor za novu inicijativu koja nije samo slična inicijativa prepakovana pod drugim imenom. EU treba da angažuje jak i konkretan poduhvat, kao što je misija PRIEBE za sve zemlje. Izveštaj iz misije PRIEBE bio je sveobuhvatan, konkretan, jednostavan i vođen akcijom. On je javno objavljen i dobio je podršku svih, što je osiguralo uspeh tog programa.

10. Faktor privlačenja EU dobro funkcioniše kada postoji.

Kosovo je uspešno sprovelo reforme vezane za proces liberalizacije viznog režima. Makedonija i Albanija mnogo čine kako bi napredovale u procesu pridruživanja EU. Ipak, sa usporavajućim faktorom privlačenja EU i rastućom nepovezanošću građana sa elitama, gde građani još uvek nisu videli stvarne koristi od reformi, može se zaključiti da društva na Zapadnom Balkanu imaju dug put do nepovratnog jačanja demokratije, ali zajedno sa EU moramo da se borimo da održimo dosadašnji napredak.

Završavam gde sam počeo sa ovim obraćanjem; stvarne reforme i društvene transformacije će se odvijati na zapadnom Balkanu samo uz snažan faktor privlačenja EU za region.



Qamil Hoxha street ob. no. 29
appartment no. 7,
Prishtina
10000, Kosovo


Opening Hours:

Mon – Fri: 09:00  – 17:00

 

Connect with us:

[custom-twitter-feeds feed=1]